Први пут после скоро четири века, 29. августа – на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља (нови календар), Божанска литургија је служена у средњовековном Манастиру Светог Јована Крститеља на истоименом острву близу Созопола, у Бугарској. Последња Литургија на овом месту служена је 1629. године, када су османске војске уништиле манастир и приморале монахе да се преселе на острво Халки, саопштила је Бугарска православна црква.
Свечаност је почела литијом од Цркве Светог Ћирила и Методија до созополске луке, одакле се чамцима ишло до острва.
Светом службом Божијом је началствовао Његово високопреосвештенство Митрополит сливенски Арсеније, уз саслужење више архијераја, свештенства и свештеномонаштва, а у молитвеном присуству представника локалне власти, бројних гостију и вјерног народа.
Појање током Свете литургије антифоно су изводили хор Пловдивске митрополије и румунски црквени појци.
У свом архипастирском обраћању, Митрополит Арсеније је подсетио на историју манастира и духовни значај открића моштију Светог Јована Крститеља, 2010. године од стране проф. Казимира Попконстантинова.
За посебне заслуге према Цркви, проф. Казимир Попконстантинов је одликован Орденом Светог Димитрија Сливенског првог реда – највише одликовање Сливенске митрополије.
Професор се захвалио на овом високом одликовању, које је посветио својим преминулим родитељима, свом археолошком тиму и свима који су помогли у проналажењу светих моштију.
Археолошким открићем 2010. године пронађен је мермерни реликвијар, који датира из краја 4. до почетка 5. века, уграђен у средиште олтара у цркви која је посвећена Светом Јовану Крститељу. Реликвијар је остао запечаћен црвеним малтером до званичног отварања. Археолошки докази указују на то да је Манастир Светог Јована Крститеља био, пре него што је уништен, међу највећим православним центрима.
Превод: В.Д.
Фото: Бугарска патријаршија