Беседа Митрополита аустралијско-новозеландског г. Силуана одржана 14. октобра 2026. Године, на празник Покрова Пресвете Богородице, у манастиру Светог Саве – Нови Каленић
Ваша Светости, ваша високопреосвештенства, ваша преосвештенства, драга браћо архијереји, високопреподобни и пречасни оци, ваше екселенције уважени амбасадоре Републике Србије и уважени амбасадоре Руске Федерације, драге сестре монахиње, драга браћо и сестре, драги светосавски роде!
Ево дана који створи Господ да се обрадујемо и да се веселимо у њему као Црква Христова Православна, као Црква Светосавска! Јер, ево, у овај данашњи дан, драга браћо и сестре, походи ову саборну светињу српског рода на Петом континенту, овај манастир Светог Саве у Новом Каленићу, онај који седи на трону Светог Саве, онај који нам доноси утеху, охрабрење и благослов његов и свих наших отаџбинских светиња. Ево дана када се радује небо и земља, када овај континент доживљава велико озарење, велику топлину која се излива управо из овог сабрања литургијског, која се излива благодаћу Божјом на овај сабрани овде народ, све нас и шире, а такође која се излива из срца нашег предстојатеља, који није жалио ни труда, ни умора, ни даљину и велики пут и поред својих многобројних обавеза и дужности које носи да посети своју децу духовну на овим просторима који се ето колоквијално називају на крају света иако, Ваша Светости, ми се тешимо да смо ми негде на почетку света, јер овде са простора наше Митрополије најпре сија Свето Васкрсење и одзвања поздрав „Христос воскресе!”.
Слава Господу, опет рекосмо, велики дан, велика радост, осећамо присуство Господње, осећамо присуство Мајке Божје и Њеног Покрова, осећамо присуство патрона ове светиње, Светог Саве. Сигурно, драга браћо и сестре, можемо рећи да је ово не само тренутак који је историјског значаја, него који се уписује и у метафизику, које небо бележи. Небо бележи љубав деце према своме архипастиру и духовном оцу, небо бележи и љубав оца, архипастира и предстојатеља према својој деци, а и ову саборност која се пројављује у сабору отаца који су овде, архијереја који представљају своје епархије овде, а то значи и нашу Свету Цркву помесну.
Велика је радост и велика част, Ваша Светости, и из ове велике светиње на овим просторима где се спасава наш народ, да Вас поздравимо и да Вам пожелимо добродошлицу, да Вам пожелимо снаге, истрајности и дугог служења на трону Светог Саве, да предводите Цркву нашу помесну кроз ово бурно море живота, које заиста из дана у дан све више се подиже на православље, на истину, истинословље, на оне који истинују, а то је на оне који су у заједници са Христом као једином истином, са Речју Очевом која нам се Духом Светим објави и која нас утемељује и води на спасење.
Ваша Светости, још једном – добродошли! Још једном исказујемо благодарност, још једном радост, још једном жељу да овај тренутак и ово Ваше дело буде уписано у анале не само у историјске земаљске, него и у књигу Јагњета, јер управо тако се и та књига исписује речима, односно делима љубави.
Долгоденствујте, Ваша Светости, добродошли! Поучите овај ваш народ Светосавски који се сабрао у овој богомољи да управо дочека Вас, свога архипастира и чује ваш умилни глас и поуку. Хвала Вам.