Његова светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је данас Светом архијерејском литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Његовој светости саслуживали су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, Његово високопреосвештенство Митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан, Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман манастира Ватопед, као и бројно свештенство и свештеномонаштво.
У Светој литургији учешће је узео велики број вјерника, међу којима су били и предсједник Скупштине Црне Горе г. Андрија Мандић, министар без портфеља у Влади Републике Србије г. Ненад Поповић, као и амбасадор Републике Србије у Црној Гори г. Небојша Родић.
Прије почетка Свете службе Божије, патријарха Порфирија и игумана Јефрема срдачно је поздравио Митрополит Јоаникије, истичући да је њихов долазак у Подгорицу велики благослов за вјерни народ Црне Горе.
„Добро нам дошли, Ваша светости! Сваки Ваш долазак к нама јесте благодатни и благословени догађај. Увијек нам доносите мир, благослов и своју патријарашку и очинску љубав. И овога пута осјећамо да је сам Господ, молитвама Пресвете Богородице, устројио овај Ваш долазак. По људским мјерилима све је изгледало спонтано, али по Божијем промислу препознајемо нарочито старање Пресвете Богородице и Њен благослов који сте донијели нашем народу“, казао је митрополит Јоаникије.
Он је истакао да је радост која је претходних дана испунила Београд доласком Часног појаса Пресвете Богородице стигла и до Црне Горе.
„Радост која је ових дана запљуснула Београд и цијели српски народ, преко Вас је стигла и до нас у Црну Гору. Довели сте нам нашег драгог у Христу брата, високопреподобног архимандрита Јефрема Ватопедског, и тиме нам донијели благослов Свете Горе. То је онај исти благослов који је Свети Сава донио своме народу из Ватопеда и са Атоса. Управо у Ватопеду Свети Сава је духовно узрастао и припремао се за велико дјело које ће касније учинити као први српски архиепископ и ктитор Хиландара“, поручио је митрополит.
Подсјетио је и на духовну повезаност манастира Ватопед и Хиландар, наглашавајући да је то веза која траје вјековима и која представља примјер братске љубави и духовног јединства.
„Стално се подсјећамо колика је љубав између манастира Ватопеда и Хиландара и колико она траје. Та љубав се вјековима обнавља, учвршћује и умножава. То је велика поука свима нама, нарочито у овом времену подјела и искушења. Драги оче игумане, добро нам дошли. Донијели сте нам велики благослов и благодат Пресвете Богородице преко Њеног Часног појаса, који сте са великом љубављу донијели српском народу“, истакао је митрополит Јоаникије.
Он је на крају изразио увјерење да ће данашње сабрање остати дубоко упамћено у историји Митрополије црногорско-приморске и Саборног храма у Подгорици.
„Надамо се да ће ово данашње сабрање бити уписано не само у историју овога светог храма, него и у историју наше Свете митрополије. Хвала Вам, Ваша светости, на љубави и очинском старању. Хвала и оцу Јефрему, као и свима вама, драга браћо и сестре, што сте дошли да примите благослов. Нека љубав коју су нам данас донијели Његова светост и игуман Јефрем остане у нашим срцима, нашим домовима и нашим породицама, да се умножава у нашем животу увијек, свагда и у све вјекове“, поручио је митрополит Јоаникије.
По прочитаном Светом Јеванђељу сабранима се обратио Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије.
Патријарх је на почетку поздравио присутне архијереје и госте, наглашавајући духовни значај овог сабрања.
„Велика је радост што нас је Пресвета Богородица данас сабрала овде у Подгорици. Она нас је повезала својим молитвама, својом љубављу и својим часним и чудотворним појасом. Она има слободу пред Сином својим и Богом нашим, и Она је она чије жеље Њен Син и Бог наш услишава. Она је истовремено и најсавршенија међу људима, а шира је и од небеса, и Она је учинила да се данас овде сретнемо, да служимо Свету литургију и да, служећи Свету литургију и причешћујући се Тијелом и Крвљу Господа, покажемо да смо народ Божији”, истакао је патријарх Порфирије.
Његова Светост је нагласио да, ако смо Божији, онда је све у нама одређено по Богу, те подсјетио да је те и такве духовне коријене у нама засадио Свети Сава.
”Он је, боље рећи, корен из кога се развило огромно духовно стабло нашег православног народа који данас живи широм земљиног шара. И он је засађен руком Господњом заједно са својим оцем Светим Симеоном нигде другде, него у светој земљи, у Светој Гори, у перивоју, у башти Богородичиној. И то на једном конкретном месту. Баш у манастиру Ватопед, ту је духовно стасавао и развијао се, и ту се заједно са њим развијао и рађао и наш народ, духовно обличавао. Ту се родила и наша помесна црква”, казао је Његова Светост.
Патријарх је додао да је Манастир Ватопед мјесто на којем свако од нас може да препозна себе пред лицем Божијим.
”Да зна ко је и шта је, одакле је и куда иде. И манастир Ватопед, једном речју, није ништа друго него родно место и наше цркве и нашег народа. Јер ту су се духовно родили и Свети Сава и Свети Симеон. И манастир Ватопед је даровао своје имање, део свога имања, да се подигне манастир Хиландар, који ће опет бити још једно место нашег духовног рођења и место сабирања свих из нашега народа који хоће да посвете свој живот Богу и да му служе у монашком образу”, рекао је патријарх српски Порфирије.
Подсјетивши да се налазимо у радости празника Вазнесења Господњег, Његова Светост је нагласио да је наше назначење на Небу.
”Господ је и нашу људску природу узнео на небо и тим је показао шта је наш циљ, због чега смо створени. Показао је да јесте да смо се родили у историји, позвани из небића у биће, али да је наше назначење на небу, да смо саздани за много више него што може да нам да било која идеја, идеологија и било који човек и било ко од овога света. Да смо саздани за Царство Божије, за небо, али истовремено, будући да је и Он прошао све оно што је наше, а носио у себи божанску радост и мир и лепоту и љубав, потврдио је да Царство Божије није нешто што тек негде у далекој будућности можемо назрети и наслутити и тек нешто што нас чека ко зна када, него да Царство Божије, иако није од овога света, јесте у овоме свету – Црквом својом православном, нашим крштењем, нашим животима”, поучио је патријарх Порфирије.
Додао је да наш живот на земљи треба да буде утемељен на небеским вриједностима, у чијем центру се, како је казао, налази љубав.
”Дакле, та вредност треба да буде у темељу земље, у темељу земаљског живота, како бисмо онда заиста предокушали лепоту будућег века већ овде и сада. Бог је све учинио да тако буде. Не да, као што верују други, ми живимо по принципу: циљ оправдава средства. То није вредност Јеванђеља. Вредност Јеванђеља је да је сваки човек икона Божија, не тек крв и месо, него икона Божија, и носи у себи, у својој души, као храм Божији, Духа Светога. Зато овај живот овде и сада треба да буде предокус вечности, а може бити ако испуњавамо заповести Божије”, нагласио је Његова Светост.
Патријарх Порфирије је појаснио важност покајања у животу сваког хришћанина.
”У Цркви живимо вером, улазимо вером и постајемо њени чланови крштењем, а покајањем улазимо, а покајање онда остаје, као и вера, стална атмосфера и стални садржај нашега живота. Без покајања ми нисмо хришћани. Нема тог који и речју, и мишљу и делом не греши, само је Бог без греха. Али Бог нас воли и очекује да, кад год се кроз грех удаљимо од Њега, опет Му се вратимо кроз покајање, верујући Његовој речи и верујући у Његову љубав, али истовремено трудећи се да увек будемо бољи. Да будемо бољи Богу, да будемо бољи ближњима, да будемо бољи себи. Вера је, браћо и сестре, кључ нашега живота. Покајање је пут којим треба да идемо”, истакао је Патријарх.
Казао је да је Чудотворни Појас Пресвете Богородице ових дана сабрао ријеке људи у престони град Београд, који су се помолили Пресветој Богородици, те да нема оног који се искрено, из дубине свога срца, Богородици помолио, а да му молитва није услишена.
”Нема тог, старац Јефрем је сведочио ових дана, који кад се искрено са вером помолио Пресветој Богородици, Пресвета Богородица није услишила његову молитву. Сведочио је многим чудима, о исцељењима разним, и од најтежих болести, и духовних, и душевних, и телесних. Проговарали су они који нису говорили и добијали су вид они који нису видели, и они који нису могли да ходају проходавали су, и разна многа чуда су се дешавала. Ипак, пре сваког тог видљивог чуда, вером се дешавало унутрашње чудо, то јест, тамо где је дубока и јака вера, благодат Божија преображава човека, и онда се све у њему преображава – и тело, и душа.”
На крају бесједе, Његова Светост Патријарх српски је пожелио да имамо вјеру наших светих предака, почевши од Светог Саве, те упорност и доследност да служимо Христу.
”Спремност да нам Христос буде једина радост, спремност да све дамо за Њега, да Њега поставимо у центар свога живота, да Он буде на првом месту. Заједно са Њим и Његова Мајка Пресвета Богородица. Кад Господ и Пресвета Богородица и Светитељи Божији дођу у центар нашега срца, постану оно што је најважније у нашем животу, буду на првом месту у нашем животу, све остало ће се онда, само по себи, благодаћу Божијом дефинисати и поставити и доћи на место које му припада. Пресветом Богородицом, Њеним чудесним појасом, да сви будете благословени”, закључио је Патријарх српски Порфирије.
На крају Свете службе Божије, Високопреосвећени митрополит Јоаникије је још једном заблагодарио Његовој светости Патријарху српском Порфирију и игуману ватопедском, архимандриту Јефрему на доласку и предивном духовном сабрању.
Вијест у изради
