На дан када молитвено прослављамо Светог исповедника Доситеја, Митрополита загребачког и Владику нишког, у понедељак 13. јануара 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служиће свету архијерејску Литургију у наставку свеноћног бденија у Саборном храму у Нишу које почиње вечерас – у недељу, 12. јануара 2020. године, од 20 часова и 30 минута.
Свеноћно бденије и света архијерејска Литургија биће директно преношени путем таласа радија Православне Епархије нишке “Глас” 92 MHz, као и путем Интернета, на интернет-страници овог радија: www.radioglas.rs.
***
О Светом Владики Доситеју
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве Митрополит Доситеј је, због свог мученичког страдања и исповедања Православне вере, унет у Именослов Српске Цркве као исповедник. Српска црква га прославља 13. јануара/31. децембра.
Свети Владика Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1878. године, где је учио гимназију и богословију, коју је завршио 1899. године. Замонашио се пред свршетак богословије (1898.) и добио јерођаконски чин.
Изабран је и хиротонисан за Епископа Епархије нишке 25. маја 1913. године. Како је стицајем прилика Ниш постаје престоница Србије (1914-1915.), то је епископ Доситеј, као епископ нишки, постао центар свега доброчинства и милосрђа. Трагичне 1915. године остао је са својим свештенством и народом у Нишу и био интерниран од Бугара. По свршетку Светског рата, у јесен 1918 године враћа се у своју епархију.
У својству потпредседника Средишњег Архијерејског Сабора учествовао је у преговорима са Цариградским Патријаршијом на стварању јединства Српске Православне Цркве и њеном уздизању на степен обновљене Патријаршије.
Одликован је орденом Светог Саве I степена са лентом, златном Обилићевом медаљом за храброст, орденом Карађорђеве звезде 4 степена, орденом Бијелог орла 4 степена и орденом Црвеног крста, руског и југословенског.
Изабран је 1932. године за првог митрополита Епархије загребачке у Загребу а на Цвети, 9 априла 1933. године, свечано је устоличен.
Митрополит Доситеј се нарочито истакао својим организаторским радом. Новооснованој Митрополији загребачкој поставио је чврсте темеље и дао значај који јој и приличи у таквој политичкој и културној метрополи као што је град Загреб.
Рат је митрополита Доситеја затекао у Загребу, у његовој резиденцији. На дан прогласа НДХ, 10.априла 1941. године, ухапшен је од усташа и са својим ђаконом Лазаром Живадиновићем затворен у злогласни затвор у Петрињској улици. О његовом страдању сведочи и изјава белгијског конзула Арнолда Роберта, који је кроз отвор на вратима ћелије број 8, видевши тело изнакаженог митрополита Доситеја, рекао: „Но, богами, ово је дивљаштво што ови људи раде“.
Тешко болестан премештен је у болницу Милосрдних сестара. Уместо лечења „милосрдне сестре“ свирепо су га мучиле и понижавале. Од њих је свакодневно мучен и злостављан, тако да му је сва брада била почупана. По сведочењу Божидара Церовског, шефа усташке полиције у Загребу, „Митрополит је био тако страшно измрцварен да је једва жив утрпан у воз за Београд“. У Земуну из теретног вагона болесног митрополита преузимају Немачке окупационе власти и спроводе га у Београд. Неколико месеци после тога умро је у манастиру Ваведење у Београду 13. јануара 1945 године, од тешких последица злостављања.