Патријарх српски Иринеј:
– Ово је један од најтужнијих дана за нашу Цркву. Велики губитак и велика жалост. Отишао је један добар човек и врстан теолог. Нисмо то очекивали, надали смо се ће све бити добро завршено. Нека му Бог да вечно блаженство. Лишени смо велике личности – рекао је патријарх Иринеј.
Патријарх српски Иринеј изјавио је данас да смрт митрополита Амфилохија представља један од најтужнијих дана у историји Српске православне цркве и да је српски народ остао без једне велике личности.
– Ово је један од најтужнијих дана за нашу Цркву. Велики губитак и велика жалост. Отишао је један добар човек и врстан теолог. Нисмо то очекивали, надали смо се ће све бити добро завршено. Нека му Бог да вечно блаженство. Лишени смо велике личности – рекао је патријарх Иринеј.
(Нова.рс)
Здравко Кривокапић, мандатар за састав нове Владе Црне Горе:
-Примио сам вијест о упокојењу нашег Митрополита Амфилохија. Иако смо ми као људи тужни, увјерен сам да је Црква данас добила светитеља! Моли се, владико, у Царству Небеском за своју Црну Гору – објавио је на Твитеру Кривокапић.
Александар Вучић, предсједник Србије:
– Волео бих да је вест нетачна. Видео сам да се у 8.20 упокојио. Све се даље надам да та вест није тачна. Ако је тачна, изражавам саучешће патријарху и српском народу.
(Новости)
Матија Бећковић:
Песник и академик Матија Бећковић дубоко је потресен због смрти митрополита Амфилохија.
Бећковић је за “Новости” дрхтавим гласом само кратко рекао:
– Бог га је позвао у исти дан кад и Светог Петра и владику Рада. Ми плачемо а он се радује.
(Новости)
Принц Филип Карађорђевић:
Уочи празника Светог Петра Цетињског, упокојио се и његов наследник на трону Митрополита црногорско-приморског – Високопреосвећени Митрополит Амфилохије. Царство ти небеско, велики Митрополите! Небеса ти се радују. Моли се за нас и чувај нас као што си то увек чинио.
Удружење књижевника Црне Горе:
Чланови Удружења књижевника Црне Горе су данас с најискренијим и највећим болом и тугом у души, с невјерицом примили болну вијест да се дана 30. октобра 2020. љета Господњег, после краће и тешке болести од корона вируса, након примања Свете Тајне причешћа, упокојио у Господу у Клиничком центру Црне Горе Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски и Егзарх светога трона Пећкога г. Амфилохије.
УКЦГ са најдубљим пијететом истиче да је Црна Гора изгубила свог великог и непоновљивог духовника, човјека, филозофа и књижевника, посвећеника у добробит ове земље и народа. Наше Удружење имало је и ту част и срећу да Његово високопреосвештенство буде и члан УКЦГ, од којег је добио и највеће књижевно признање “Марко Миљанов”. Наш пјесник и прозаиста, најстарији члан Удружења, борио се до посљедњег дана свог светачког бивствовања међу људима, својим несебичним посвећењем и миротворачком мисијом за добро овог народа, и својим светим ликом и дјелом, обасјао нову Црну Гору и у потоњим данима свог живота не обзирући се на животну опасност која га је у Његовим часним позним годинама пратила на сваком кораку и запутила Богу и вјечности.
Током свих ових година и деценија Митрополит Амфилохије био је и остао велики посвећеник и подвижник за добро народа, за духовне и свјетовне слободе. И ниједног трена није устукнуо пред свим изазовима живота и смрти, свјестан своје велике мисије коју је на најсвјетлији начин крунисао духовним и грађанским слободама савремене нам Црне Горе.
Нашем Митрополиту било је од Бога предодређено да, крећући из Бара Радовића у Доњој Морачи, као, у сродству потомак и чувеног војводе Мине Радовића, присајединитеља Мораче Црној Гори 1820. године, заврши студије на Богословском факултету у Београду, магистратуру настави у Берну и Риму, а потом у Атини одбрани докторат о Св. Григорију Палами. Вођен стазама Господњим и научним, предавао је на Православном институту Св. Сергија у Паризу, а затим у звању редовног професора на Богословском факултету Св. Јована Богослова у Београду. Докторате хонорис цауса примио је у Москви, Минску, Паризу и Санкт Петербургу. Руска Федерација му је 2001. додијелила Орден Ломоносова, а 2015. је изабран и за почасног члана Словенске академије књижевности и умјетности. Био је полиглота, говорио грчки, руски, италијански, њемачки и француски. Након избора 1985. за Епископа Банатског, одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ у децембру 1990. изабран је за Митрополита црногорско-приморског са сједиштем на Цетињу, а његово устоличење извршио Патријарх српски Павле са епископима 1990. г. у Цетињском манастиру.
И древне титуле Митрополита Амфилохија, Егзарх Свештеног трона пећког и Архиепископ цетињски, присаједињене су његовом светачком лику просвјетитеља и духовника, који је и за живота зрачио као светац порукама Господњим, које су његов лик и дјело обасјале и ставиле у ред највиших духовника, мислилаца и доброчинитеља свог народа.
Наш Митрополит је на самом крају Његовог физичког бивствовања уткао своју мудру мисао у исправљање путева духовно и грађански сад већ ослобођене и усправљене Црне Горе.
И зато ће у њеној историји најљепшим ћириличним словима бити исписано Његово име, и његова свијетла страница борбе за духовност и слободну мисао ове земље. Господ Бог нека Митрополита Амфилохија прими у своје окриље, као свог вјерног сина и изасланика овоземаљског.
Демократски фронт:
У Царство небеско преселио се Митрополит црногорско приморски Господин Амфилохије! Достојан наследник својих претходника на трону Светог Петра Цетињског и најсвјетлији примјер онима који ће на тај трон доћи.
Хвала му на очинској бризи о нашем народу у Црној Гори и на читавом српском простору а посебно на нашем страдалном Косову и Метохији.
Његов одлазак изазива неописиву тугу у срцима свих наших људи али његов овоземаљски живот нам је оставио вјеру да је земаљско за малена царство а Небеско свагда и довијека.
Хвала Господу што нам је даровао такву личност која је свједочила Ријеч Његову и вратила је међу нас у Црној Гори! Вјечна ти слава и хвала за све наш Митрополите!
Дритан Абазовић:
Изражавам саучешће свим верницима и свештенству Митрополије црногорско-приморске, поводом смрти митрополита Амфилохија. Љубав једина ствара вечност! Нека му Бог подари вечни мир, а свима нама снагу да се изборимо за идеале који су бесмртни.
Арно Гујон, хуманитарац:
– Са великим болом сам примио вест да се Митрополит Амфилохије јутрос упокојио. Делим тугу са свима вама, посебно са Србима из Црне Горе којима је био духовни отац. Од данас Његош више није сам, Црна Гора је добила још једног чувара! – написао је на свом Фејсбук налогу Арно Гујон.
(Новости)
Архимандрит Сава Јањић:
– Онај који је живео у Христу, умрети никада не може. Да се вечно радује, радује у светлости лица Божијег, коме је цео свој земаљски живот посветио. Благодаримо Господу који нас је удостојио да духовно узрастамо уз равноапостолног светитеља. Вечан спомен митрополиту Амфилохију!
Андрија Радуловић; пјесник:
Упокојио се нас свијетли и свети владика, пјесник и витез Амфилохије Радовић. Тужни су сви православни народи у свијету, тужан је читав српски род а највише Његошева Црна Гора коју је обновио и подигао на Ловћенску висину и вратио јој стару славу!
Проф. др Горан Радоњић:
У тешком тренутку, кад смо остали без човјека који је био највећи ауторитет мећу нашим савременицима, ваљало би да се сјетимо како је и зашто Владика живио, и којим вриједностима је био посвећен, казао је проф. др Горан Радоњић поводом смрти митрополита Амфилохија.
„Он нас и смрћу опомиње да будемо људи, и да будемо достојни људског позвања. То не смију бити само ријечи, него и врло конкретно дјеловање за добро народа и Цркве. Обавежимо се, зато, прије свега, и закунимо Богом и Светим Василијем да ћемо учинити све да испунимо аманет Владичин, а то је аманет његовог претходника Његоша, да вратимо капелу на Ловћен. А она ће, нас, онда, стално опомињати на све остале аманете“, рекао је проф. Радоњић.
(ИН4С)