На дан када Црква слави Крстовдан као успомену на прве хришћане који су примили веру, 18. јануара 2026. године, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио свету Литургију у цркви Светог пророка Илије у Миријеву.
После читања јеванђељског одељка, Светејши Патријарх је подсетио на величину и значај чудесних празницика Крстовдана и Богојављења, нагласивши да је наш Бог један, али је и заједница три Личности:
— У Господу је почетак и крај. Зато нам и данашње зачало, који смо чули на Литургији, казује почетак Јеванђеља Господа Исуса Христа, а заправо то је увод у сведочење Светог Јована Крститеља који је дошао да припреми пут и стазе нама људима, да нам укаже на то да је Господ Исус Христос садржај Јеванђеља, да је Он само Јеванђеље, да је Он блага вест, да Он долази да у Њему спознамо истину о Богу као Једном и Тројици, али и истину о томе да је човек икона Божја, да је човек аутентичан, потпун, здрав и целовит само онда када реализује циљ свог постојања – када је у нераскидивој заједници са Богом.
— Зато живот нас хришћана и не може бити устројен по правилима која су изван нас, по идеолошким параметрима, него живот нас хришћана треба да буде живот у Христу, да буде живот Христов изображен у нашим животима. И отуда заповести, као реч Христова, нити су наредбе, нити су нешто што нас везује и спутава тако што нам се намеће као нама страно и нешто изван нас, него је то нови живот, живот који подразумева оно на шта позива Свети Јован Крститељ, а то је преображај, преумљење и узрастање из врлине у врлину. То је живот који подразумева да је свако сада боље од оног јуче и свако сутра боље од оног данас.
Беседу Његове Светости Патријарха Порфирија у целости можете прочитати ОВДЕ.
У наставку свете Литургије је служено вечерње, а затим је извршен чин великог освећења воде.
Предстојатељу Српске Православне Цркве Патријарху Порфирију су саслуживали: преосвећена господа викарни епископи липљански Доситеј и јенопољски Никон; протојереј Богољуб Леонтијевић; јереји Радомир Маринковић и Борислав Петрић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; и ђакон Василије Перић.
