У програму овогодишњег „Трга од ћирилице” 24. августа представио се Никола Маловић, новски књижевник који важи за једног од најистакнутијих и најсвестранијих стваралаца на српском говорном подручју. Он је говорио о књизи „ Галеб који се смеје“ – роману за дјецу и одрасле и о другом издању књиге „Бока Которска и Србија“.
Бесједом о ономе шта се нашло у овом наслову о његовом галебу Симону и галебици Ани, Маловић је потврдио да је писац који истрајно своју прозу храни животом, фолклором и аромом поднебља својих јунака.
“Галеб који се смеје“ је алегоријски роман о временима у којима смо уроњени и о таласима који долазе, али и о морепловцима, наутичкој историји, екологији, љубавна прича. Маловић истиче да роман доноси такве емоције да тјера на поновно читање јер је слојевит.
– Радња прати галеба Симона који живи на острву Мамула, али је острвским птицама забрањено да лете до Котора јер тамо живе птице које мисле да говоре другачије – казао је Маловић, објашњавајући да се ту сусрећемо са дијалектом которских галебова, али посредно учимо и ове наше романизме којима се служи српски језик. Оцијенио је да није написана књига “Лутајући Бокељ”, уз интезивну употребу романизама, романизми би били власништво хрватског језика. Истакао је да се језик само богати убацивањем ријечи које се говоре на одређеним географским подручјима те да није било романизама српска књижевност не би излазила на море.
– Са оваквим примјерима српска књижевност не само да излази на море већ ту суверено продире – оцијенио је Маловић.
Маловићеве приче намјењене су и младим и старим, казују какви смо били, какви смо и какви све умијемо да будемо. То је, казао је аутор, роман уроњеног језика који ће најмлађим а и оним старим мајсторски да покаже шта је то Бока, њена географија, њена историја. Да науче шта је то залив, да уоче разлику између Котора и Херцег Новог.
Главни јунак, галеб Симон приказује и свијет у којем је могуће да се на мјесту некадашњег злогласног логора, на острву Мамула сада гради луксузни туристички ризорт.
– То је оно што се нама заправо дешава, тамо ће да се бахате људи, на мјесту страдања, мучилишта људи, жена и дјеце, на мјесту погубљених родољуба. А то никоме не би пало на памет да ради у Аушвицу или неком другом стратишту по свијету – казао је Маловић.
Маловић је рекао и да је његов роман и духовни дневник јер читаоцу тиме „указује гдје је рецимо Свети Сава столовао и прије 800 година”. То је роман који изражава и љубав према мору, према Боки, порука да све што је Бокељ подигао из плаво–бијелог злата и све што вриједи данас у Котору, Херцег Новом и Будви је подигнуто од новца наших помораца који нијесу били само поморци већ и трговци, ратници и мецене. Бокељи су људи, по оцјени аутора, који живе у повлашћеној географији, а млађи када пођу у свијет да се уче животу, требало би да знају то да цијене.
Маловићев “Галеб који се смеје” преводи се на кинески, чита се у цијелом свијету, а како је закључио аутор писцу је циљ да створи књижевност која заводи и која се чита и која не познаје језичке баријере.
На почетку књижевне вечери Никола Маловић је казао да му је јучерашњи дан био најстрашнији дан у животу јер је његову “Књижару „Со“ задесио десант инспекцијских служби” које су дошле да траже књигу „Аргументи – како и чиме се бранио закон о слободи вјероисповјести у Скупштини Црне Горе”, публицисте Небојша Раша. – Кажњени смо износом да је просто доведен у питање опстанак нашег даље рада. Значи да смо у борби, ко на овај ко на онај начин, јер културом се очито може дугорочно ратовати – казао је Маловић.