Изложба у Меморијалном центру Старо сајмиште: Прихватни логор Земун 1942-1944
Управо данас, 8. децембра, на дан када је пре 84 године почело довођење заробљеника у злогласни логор Старо сајмиште, у централној згради са кулом некадашњег Београдског сајма, а данас Меморијалног центра Старо сајмиште, отворена је изложба под називом Прихватни логор Земун 1942-1944 аутора др Милана Кољанина и Асје Драче Мунтеан.
У присуству викарног Епископа липљанског г. Доситеја, представника Владе Републике Србије, Јеврејске заједнице Србије и Националне заједнице Рома, као и потомака и поштовалаца жртава, поруку Његовe Светости Патријархa српског г. Порфирија, који у Јордану учествује на Међународној конференцији, пренео је протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског.
– На овом месту безграничног људског пораза пројавила се тишина која, гласније од сваке људске речи, сведочи о трагедији српског, јеврејског и ромског народа – наводи се у поздравном слову Светејшег Патријарха и указује да је ова изложба „још једно сведочанство незапамћеног страдања и расне мржње током Другог светског рата и нацистичке идеологије која је суновратила токове читавог човечанства у двадесетом, али несумњиво, и у двадесет првом веку”.
– На зидовима Меморијалног центра око експоната су исписана имена 10.200 за сада познатих жртава, која не само да сведоче о једном безумљу него су и апел да се слично никада и никоме више не сме поновити, не само на нашим просторима, већ и у читавом свету, како је нагласио Патријарх Порфирије.
– Зато је нужно да ова изложба, заједно са комплексом Меморијалног центра Старо сајмиште, прерасте у место својеврсног сакралног искуства – трајног сећања – на којем ће се проповедати суживот, толеранција, пријатељство и љубав, а од ње ничег, у свим световима људским и Божјим, узвишенијег и вреднијег нема – подвукао је Светејши Патријарх.
Др Кринка Видаковић-Петров, в. д. директора Меморијалног центра Старо сајмиште, иначе најмлађе установе културе у нашој земљи, подсетила је да је Београд био једина европска престоница са чак четири нацистичка логора – Бањица, Топовске шупе на Аутокоманди и два логора на Сајмишту – Јеврејски логор Земун и Прихватни логор Земун.
– Дуго је овај логор био део нашег заборава, а данас полако постаје део нашег сећања – рекла је др Видаковић-Петров и нагласила да је циљ Меморијалног центра и да све нацистичке логоре у Београду ставимо на европску мапу нацистичких логора.
– Желимо такође да свим жртвама овог логора одамо пошту на достојанствен начин и да их памтимо овде, на овом месту, данас у срцу Београда, а увек у нашим срцима – наставила је др Петров и нагласила да је зло велики мајстор, а његов највреднији шегрт – заборав.
– Култура сећања није за нас овде и данас окупљене празна реч, већ нешто што задире у дубину нашег индивидуалног и колективног идентитета – поручила је др Петров.
Аутори изложбе, др Милан Кољанин и Асја Драча Мунтеан, који су, са сарадницима Леом Ескенази, Јованом Петровић и Виданом Богдановићем, на изузетно примерен начин приближили величину трагедије која се одвијала током Другог светског рата на Старом сајмишту, акценат су ставили на људе, појединце, њихове судбине, страдање, али и отпор и борбу за опстанак у условима који су превазилазили границе издржљивости.
У посебним изјавама за Радио Слово љубве аутори истичу да је изложба намењена што ширем кругу људи, али пре свега младима који можда немају развијено критичко мишљење и не знају да су у овај логор интернирани људи пре свега због своје етничке припадности, политичких ставова и уверења, али и отпора окупатору. Мање су познате и чињенице о радним логорима широм Србије у које су заточеници довођени управо из прихватног логора Земун, а због катастрофалних услова и малтретирања у самом логору заточеници су масовно умирали. Међутим, после деценија недостојног односа према Старом сајмишту и допуштања крајње непримерених садржаја на простору масовног страдања невиних цивила, оснивање Меморијалног центра отворило је ново поглавље, а точак историје почео је да се окреће у правом смеру, како је нагласио др Кољанин.
Важно је напоменути да посетиоци изложбе могу помоћи при осветљавању овог мрачног поглавља историје попуњавањем посебног обрасца и дељењем својих сазнања, докумената или фотографија из породичних архива, како би све жртве биле пописане.
Изложба је за посетиоце отворена до краја јануара 2026. године, а Меморијални центар ће путем својих налога на друштвеним мрежама посебно обавестити о стручним, ауторским вођењима кроз поставку.
Поздравна порука Његовe Светости Патријархa српског г. Порфирија
Сабрани сте данас у недрима злогласног здања, међу зидове некадашњег логора Старо сајмиште, који би нас, када би могли да приповедају, уверили боље од сваког сведока колико је страдања, бола и плача било на овом месту. Данас је Старо сајмиште за нас храм молитвеног сећања, храм саздан од више од четрдесет хиљада животâ недужних људи, жена и деце, простор на којем су силе мрака опет разапеле Христа који поручује: Што учинисте једноме од ове моје најмање браће и сестара – мени учинисте (Мт 25, 40). Отуд је место на којем сада стојимо истинска Голгота не само нашег српског народа, већ и осталих народа који су овде мученички страдали.
Поред по злу познатих логора: Јадовна, Пага, Јасеновца и многих других стратишта на простору такозване Независне Државе Хрватске; и овај логор је био место смрти где су годинама одјекивале речи из Књиге пророка Јеремије: Глас у Рами чу се. Плач и ридање и нарицање много; Рахиља оплакује децу своју и неће да се утеши, јер их нема. (Мт 2, 18). Многи животи су овде угашени, одвише детињстава прекинуто, неизбројиви ожиљци трајно урезани и незацељиве ране стечене.
На овом месту безграничног људског пораза пројавила се тишина која, гласније од сваке људске речи, сведочи о трагедији српског, јеврејског и ромског народа. И данас, овим простором смртне тишине, одјекују речи Распетог: Оче, опрости им јер не знају шта чине! (Лк 23, 34), које нас упућују на незаобилазни аманет нашег великог претходника на трону Светог Саве, Патријарха српског Германа, који гласи: Да опростимо – морамо, јер је то јеванђељска заповест, али да заборавимо – не можемо!
Изложба Прихватни логор Земун 1942-1944, која је пред нама, још једно је сведочанство незапамћеног страдања и расне мржње током Другог светског рата и нацистичке идеологије која је суновратила токове читавог човечанства у двадесетом, али несумњиво и у двадесет првом веку.
Пажљиво одабрани, изложени експонати су колико показатељ једног безумља још већма су апел да се слично никад и ником више не сме поновити, не само на нашим просторима, већ и у читавом свету. Зато је нужно да ова изложба, заједно са комплексом Меморијалног центра Старо сајмиште, из орочених категорија прерасте у место својеврсног сакралног искуства, трајног сећања, на којем ће се проповедати суживот, толеранција, пријатељство, љубав. А од ње ничег, у свим световима људским и Божјим, узвишенијег и вреднијег нема. Зато нас хришћане Нови Завет обавезује речима у којима се сажима целокупни јеванђељски програм живота: Не будите ником ништа дужни осим да љубите једни друге; јер који љуби другога, испунио је закон (Рим 13, 8).
Ако се љубави будемо сезали, никад нећемо заборавити ниједан невино укинути живот у нашој трагичној прошлости, а истовремено ћемо у њој имати залог племените будућности како би нараштаји који долазе знали своју голготску историју и били носиоци и проповедници Божјег мира према сваком човеку и свима народима.
H αναδημοσίευση του παραπάνω άρθρου ή μέρους του επιτρέπεται μόνο αν αναφέρεται ως πηγή το ORTHODOXIANEWSAGENCY.GR με ενεργό σύνδεσμο στην εν λόγω καταχώρηση.
Ακολούθησε το ORTHODOXIANEWSAGENCY.gr στο Google News και μάθε πρώτος όλες τις ειδήσεις.
