Дани Кола српских сестара у Херцег Новом: Постхумно повеља за блаженопочившег Митрополота Амфилохија
Парастосом Олги и Мирку Комненовић у цркви Св. Спаса на Топлој – Херцег Нови, настављено је обиљежавање Дана Кола српских сестара у Херцег Новом, поводом 30 година од обнове рада ове хуманитарне организације.
Архијерејски намјесник за Херцег Нови, протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, говорећи о добротворима Олги и Мирку Комненовићу, подсјетио је да је Олга прва и једина предсједница у периоду до Другог свјетског рада, када је Коло престало да ради.
– Олгин рад био је примјер за хуманитарну дјелатност, која је не дијелећи људе ни по вјери ни нацији, увијек била спремна да помогне и да осмисли што бољи живот, како својих чланица, тако и свих грађана Херцег Новог. То је вријеме када је Коло настављајући традицију рада Надежде Петровић и осталих добротворки било на услузи, сваком невољнику да помогне. Олга и Мирко су својим ауторитетом и радом допринијели да Коло буде примјер у тадашњој земљи. Ми се сјећамо њих и чинимо овај помен на јубилеј, обновљеног Кола, гдје су сестре наставиле традицију велике личности, каква је била Олга, казао је, између осталог, отац Обрен Јовановић.
У оквиру обиљежавања „Дана Кола српских сестара Херцег Нови“ синоћ је уприличен и богат културно-умјетнички програм посвећен Олги и Мирку, задужбинарима и добротворима града и овога удружења.
Предсједница Кола српских сестара Драгица Спаић, казала је да су програми поводом јубилеја почели на дан Рождества Пресвете Богородице, на славу Кола, које је основано 1923. године, као подружница београдског Кола. За данас, 23. септембар, планиран је одлазак у Подгорицу, у Храм Христовог Васкрсења, гдје ће се сестре поклонити гробу блаженопочившег Митрополота Амфилохија коме ће бити служен помен том приликом.
– Блаженопочивши Митрополит се пуно залагао за рад свих кола у Црној Гори, па и за нас, казала је Спаић и подсјетила да је у знак благодраности за све учињено за афирмацију Кола, од обнове рада 1991. године, блаженопочившем Митрополиту Амфилохију постхумно додијељена повеља.
Коло српских сестара ће донирати помоћ за народне кухиње у Црној Гори, чиме ће и бити закључен програм тродневног обиљежавања јубилеја, 30 година од обнове рада Кола српских сестара Херцег Нови.
Манифестација „Дани Кола српских сестара Херцег Нови“ почела је Литургијом 21. септембра у манастиру Савина, послије које је сабрање настављено пригодним програмом.
Чланица Кола Драгана Зечевић Плавански подсјетила је да је то друштво формирано 1923. године, а да је прва предсједница била Олга Комненовић која је ту дужност обављала до 1941. године када је забрањен рад свих кола.
– Све то није утихнуло жељу жена из Херцег Новог да се организују и помажу људима у невољи. Срби су, као што сви знамо, на жалост врло често били у невољама. Наше сестре су стизале гдје је год било потребно. У вријеме ратних несрећних сукоба, од ратишта до логора у којима су били заточени наши родољуби. Прије 22 године погром је задесио и наш народ у јужној српској покрајини. Тада је кренула помоћ за Косово и Метохију. Било је тешко, али се увијек стизало. Уточиште је Колу 2004. године пружио отац Јустин. Отац Варнава је у манастиру благословио да се држи кутија у којој се прикупља помоћ за дјецу Косова и Метохије. То траје и до данас. Увјек су Новљани били доброга срца и широке руке, тако да сваке године наше Коло достави помоћ за Косово и Метохију прикупљену и у манастиру. Данас нас по овим сводовима окупља отац Макарије, казала је Зечевић Плавански.
Отац Макарије, игуман манастира Савина, подсјетио је на ријечи Владике Николаја Велимировића: „Све што човјек ради у животу, треба да везује за небо“.
– Све оно што чинимо и што деламо у овом свијету, невидљивим концима треба да буде везано за небо и за извор сваке доброте у овом свијету. Све што човјек чини без Бога и не мислећи на њега, Ради супротно од Бога, без обзира колико то дјело изгедало лијепо и добро. Човјек не може бити милосрднији од Бога, казао је.
Како је казао ти конци, који човјека воде у вјечни живот, су енергије које произилазе из суштине Бога, а по теолошкоим учењу то је Свети Дух који надахњује на добра дјела. Милосрђе је једна од Божијих енергија.
– Љубав није само енергија, већ је сами Бог, извор свега. Из ње се рађају све друге енергије, доброта, милост, пост, уздржавање… све што радимо, сваку доброту коју видимо, извор јесте Бог, објаснио је отац Макарије и додао да је управо тај труд оно што сестре Кола српских сестара улажу.
У оквиру програма приказан је филм о раду Кола у режији Ђорђа Станојловића, док је Јована Мустур Ражнатовић уз пратњу на гитари Драгомира Кадовића, извела руску пјесму „Мати Пресвјатаја“. Постхумно су додијељене повеље Митрополиту Амфилохију и професору Бранку Васиљевићу, а захвалнице за подршку и помоћ Колу Никши Гојковићу и Зорану Лазаревићу.
Кроз премијеру филма о раду Кола српских сестара Херцег Нови спознао је колико су добробити за народ урадиле чланице овог удружења, казао је архијерејски намјесник херцегновски о. Обрен Јовановић и додао да би било добро да се филм прикаже и у другим градовима Црне Горе. Подсјетио је да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије највише одржавао рад кола сестара у цијелој држави.
– Поред толико обавеза које је имао и дијела која је урадио за добробит Цркве, увијек је имао времена за сестре из Кола. Као добар пастир сабирао је све у онај благословени Христов тор Цркве Божије и у мозаику који му је Бог повјерио у Црној Гори, сваку коцкицу ставио на своје мјесто. Врхунац успјешности слагања мозаика виђено је на литијама прошле и претпрошле године. Свака коцкица мозаика којој је посветио пажњу је управо показано у литијама, од Кола српских сестара, полазника вјеронауке, црквених хорова, одбора, дивнога вјернога народа. Нема планине ни брда у Црној Гори, Боки и приморју које није обишао, ишао и пјешке да освећује храмове гдје можда људи данас и не живе, али он је знао да ако у име Божије сабираш, то ће једнога дана да изађе на добро, што се у Црној Гори показало. Филм који смо видјели превазилази границе Кола српских сестара у Херцег Новом, у Боки и потребно је да га виде у свим градовима јер ће на тај начин да мотивише наше људе, црквене одборе, нас свештенике, а посебно наше мајке и сестре, када буду видјели шта су радиле наше сестре у прошлим временима, казао је отац Обрен Јовановић.
H αναδημοσίευση του παραπάνω άρθρου ή μέρους του επιτρέπεται μόνο αν αναφέρεται ως πηγή το ORTHODOXIANEWSAGENCY.GR με ενεργό σύνδεσμο στην εν λόγω καταχώρηση.
Ακολούθησε το ORTHODOXIANEWSAGENCY.gr στο Google News και μάθε πρώτος όλες τις ειδήσεις.
