Митрополит Јоаникије: Духовни живот без поста, молитве и покајања је незамислив

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије гостовао је у сриједу, 4. марта, у емисији „Врлинослов“ Телевизије Храм Архиепископије београдско-карловачке.

Митрополит Јоаникије је говорио о смислу и значају поста, те о покајању и исповјести као темељима духовног препорода.

„Увијек се код нас наглашавало да пост и молитва обавезно иду заједно. Пост, сам по себи, без молитве, без покајања, без добрих дјела, може да остане без икаквог плода. Може, чак, да, ако се онако дословно схвати, нанесе и штету, уколико нема овог духовног садржаја“, поучио је митрополит, додавши да је тјелесни пост припрема за духовни.

Он је упутио да је Велики пост вријеме када се та важност повезаности тјелесног са духовним постом посебно наглашава.

„Баш се наглашава да треба да се научимо том духовном посту, да не буде само тај тјелесни пост сам себи сврха, него да се научимо да постимо од мржње, од злих дјела, од злопамћења, од лоших навика – да покушамо да свој живот измијенимо на боље. Увијек може боље и уз помоћ Божије благодати, то се и остварује“, казао је митрополит.

Појаснио је да удружени пост и молитва човјека доводе до свеобухватног преображаја.

„Тјелесним постом се обуздавају тјелесне страсти, чисти се људско тијело, људска природа, а молитвом се чисти душа, просвјетљује мисао, оплемењује срце. Значи, човјек и у физичком и у духовном погледу доживљава један свеобухватни преображај на добро. Долази у близину Божију, јер Богу је угодно да оно што нам је Он открио и што нам је заповиједио, што нам је показао, да то и чинимо.“

Одговарајући на питање како да данашњи хришћанин, често обремењен многим одговорним дужностима и пословима, на најбољи могући начин принесе Богу свој подвиг, Митрополит је нагласио важност чувања од гријеха, унапређење врлина и учешће у богослужењима.

„Могу се подвизавати тако што ће се чувати од сваког гријеха, а трудити се да чине добро, да шире милосрђе, доброту Божију, љубав Божију, да живе у складу са својом светом вјером и оно што је најважније – да се редовно хране небеским хљебом, да живе, заиста, светотајинским духовним животом и неће им плата изостати.“

Говорећи о покајању и исповјести, митрополит Јоаникије је поучио да исповјест без истинског покајања не може донијети духовнога плода.

„Чим човјек почне истински да се каје, одмах долази Божија благодат и утјеха од Господа. Човјек може бити велики грешник, али ако се истински каје, па њему су врата Раја већ отворена. Ако се истински каје! Треба, наравно, и да прође кроз цио тај покајнички подвиг, да роди родове достојне покајања, као што је говорио Свети Јован Крститељ, а не само – кајемо се, али се не мијењамо, нема од тога вајде.“

Митрополит је скренуо пажњу на то да гријех није лако искоријенити и да је у том погледу потребан велики духовни труд.

„Гријех се просто сроди, налијепи се на човјекову душу и човјекову природу. Њега је тешко искоријенити. Ту, заиста, треба човјек много да се труди, али треба и Божија благодат да подејствује, па зато кад говоримо о Светој тајни исповјести кроз коју дјелује Божија благодат, па говоримо о врлинама кроз које такође дјелује Божија благодат, а говоримо о Светим тајнама којих треба да се удостојимо и без којих у суштини ми не можемо нешто суштински битно промијенимо. Једино уз Божију благодат и уз Божију милост“, казао је Митрополит.

Он је додао да нам понајвише о томе говори Стари завјет, гдје су се људи строго држали закона, поука, правила, обреда, али то све ипак није било довољно да препороди људску природу.

„Господ Исус Христос кад је дошао, Он је показао да је то све била само једна припрема и да Он доноси нешто потпуно ново, дакле, не руши оно старо, него га просто испуњава и превазилази. Ми смо новозавјетни људи и све нам је Господ дао и устројио. Његово присуство кроз Света богослужења, кроз Свете тајне је опипљиво. Његова љубав, милост и благодат се непрестано излива понајвише преко Светих богослужења, али и преко молитве и добрих дјела. Дакле, кад све то имамо, просто је неразумно и безумно то занемаривати и лишавати се Божије благодати која нам се тако изобилно даје“, рекао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Велики пост је припрема за велики празник Васкрсења Христовог, закључио је Владика.

„Ми се кроз овај великопосни подвиг уподобљавамо Христовоме крсту и Његовој смрти, да бисмо се сјединили са Христовим распећем и да бисмо доживјели и Његово славно тридневно васкрсење – Његову побједу над смрћу, која је и наша побједа над смрћу, јер нас Господ удостојава, кроз Његово васкрсење, да будемо и ми судионици, саучесници Његовог васкрсња, Његове побједе над смрћу. То је оно што никако не смијемо да изгубимо из вида. Није пост сам по себи сврха, него он је увијек припрема.“

Аутор емисије „Врлинослов“ је Слободан Стојковић.

H αναδημοσίευση του παραπάνω άρθρου ή μέρους του επιτρέπεται μόνο αν αναφέρεται ως πηγή το ORTHODOXIANEWSAGENCY.GR με ενεργό σύνδεσμο στην εν λόγω καταχώρηση.

Ακολούθησε το ORTHODOXIANEWSAGENCY.gr στο Google News και μάθε πρώτος όλες τις ειδήσεις.