Украјинска Црква канонизује три нова света

Поводом Дана крштења Русије 28. јула 2019. године окупиће се хиљаде верних широм Украјине и из иностранства како би прославили овај велики благодатни дан од када се проширила истинска вера кроз све земље историјске Русије. Овогодишња светковина биће узвеличана и посебним догађајем – прибројавањем трију нових светих Сабору светих на Божанској литургији тога дана.

Још 19. марта 2019. године Комисија за прибројавање Сабору светих УПЦ у Кијево-печерској лаври предложила је да у Сабор светих уђу четири лица: епископ каневски Силвестар (Малиновски, умро +1908) и архиепископ каневски Василије (Богдашевски, +1933) и протојереј Александар Глагољев (+1937) и свештеник Јован Могиљев (+1918).

Епископ каневски Силвестар је завршио Волинску духовну семинарију 1845, а Московску Духовну Академију 1887; овде је и предавао. Познат је по изванредном богословском раду, а објавио је и петотомни „Опит православног догматског богословља“ од 1878. до 1891. г. За епископа је изабран 20. јануара 1885. г. Водио је подвижнички живот и служио је као образац истинске побожности и одани учитељ вере. Био је на челу једног сиротишта. Са епископске службе се повукао 1896. и почео водити отшелнички живот када му је ћелија служила само за богослужења.

Предавао је философију и Нови Завет на Кијевској Духовној Академији, где је био њен ректор, и то у најтежем времену; као епископ одбијао је да потшише апел архијереја Украјинске Цркве упућен верницима да се прихвати лажни Сабор из 1921. који је изгласао аутокефалност. Године 1923. заточен је и депортован, јер је одбио да се придружи обновитељима, али је касније ослобођен на молбу Врховног црквеног савета. Изабран је касније за архиепископа и борио се против разних црквених раскола.

Свети Александар Глагољев је завршио Тулску богословску семинарију и Кијевску Духовну Академију, где је био познат као најбољи студент; овде је одбранио свој докторат и стекао звање кандидата богословља. Предавао је Библијску археологију, Јеврејски, Стари и Нови завет и Омилитику на Академији.

Стекао је звање професора након што је објавио дело „Старозаветно библијско учење о анђелима на основу библијског и богословског истраживања“. Познат је као избанредан богослов, а познавао је 18 древних и савремених језика. Његов научни и богословски опус сачињава више од 130 публикација. Познат је као одличан пастир који је увек био спреман да духовно и материјално помогне.

Заточен је 1931. г., а после пет месеци је ослобођен. Године 1936. са својом породицом је одведен од куће, и породица се уселила у звонику цркве Свете Варваре, где је он између богослужења спавао на великом сандуку. Кажу да је поседовао посебну духовну моћ.

Ухапшен је 1937. у својој 65. години живота и провео 36 дана у затвору, где је саслушаван 18 пута увек уз батине. Свештеномученик Александар је умро 25. новембра 1937. за време таквог саслушања.

– Извор: Orthochristian (са енглеског Инфо служба СПЦ)